Апостил потврду издају органи државе који су издали исправу
Протеком времена показало се да, иако је само формалност, компликована процедура легализације, не може да прати развој међународно-правног саобраћаја и потребе савременог света, што је имало за резултат договор између одређеног броја држава да потпишу у Хагу, 05.октобра 1961. године, Конвенцију о укидању потребе легализације страних јавних исправа.
Потврда Апостилле је једина формалност, која према одредбама Конвенције, може да се захтева да би јавне исправе, сачињене на територији једне државе потписнице, могле да се употребе на територији свих држава потписница, са доказном снагом коју имају и јавне исправе тих држава.
Потврда Апостилле издаје се на захтев сваког имаоца исправе.
Државе потписнице слободно одређују одговарајући орган власти, надлежан за издавање потврде Апостилле.
Конвенцијом је одређено на које јавне исправе се примењује, а на које се не може применити.
Примењује се на исправе које издају органи или службеници државног правосуђа, јавног тужилаштва, судских писарница и судски извршитељи, на административне исправе, исправе које је издао или оверио јавни бележник, службене наводе о уписима у јавне књиге и на службне овере потписа на приватним исправама.
Не примењује се на исправе које су издали дипломатско-конзуларни представници и на исправе које се непосредно односе на неки трговински или царински посао.
Потврда Апостилле треба да буде сачињена у складу са прописаним обрасцем, стављена на саму исправу или њен додатак, може да буде састављена на службеном језику власти која је издаје, али наслов: „Апостилле (Цонвентион де Ла Хаyе ду 5 оцтобре 1961“ мора да гласи на француском језику, да би је органи држава уговорница препознали и прихватили.
У Србији је за издавање потврде Апостилле надлежан основни суд, за јавне исправе које су саставили, издали или оверили органи са седиштем на подручју тог суда.
Потврду Апостилле потписује председник Основног суда или судија кога он овласти и снабдевена је печатом тог суда.
